Demokratska stranka je najjača politička stranka u Srbiji sa preko 190.000 članova, 2 pokrajinska odbora, 25 okružnih, 23 gradska i 170 opštinskih odbora. U okviru stranke deluju Demokratska omladina i Forum žena, kao i Centar resornih odbora, Centar za edukaciju, Istraživačko-izdavački centar…

Demokratska stranka je stranka sa najdužom tradicijom u političkom životu Srbije. Osnovana je 1919. godine (prisilno prestala sa radom 1945) i jedna je od prvih stranaka koja je obnovila svoj rad posle promene političkog sistema. Osnivačka skupština Demokratske stranke održana je 3. februara 1990. godine. Za prvog predsednika izabran je Dragoljub Mićunović. Na Skupštini DS održanoj 5. januara 1994. godine za predsednika Demokratske stranke izabran je Zoran Ðinđić.

Demokratska stranka je motor promena u Srbiji. Od svog osnivanja, najpre kao opoziciona, a od 2000. godine kao stranka koja učestvuje u vlasti, DS je inicijator, pokretač i najbitniji učesnik svih važnih političkih i društvenih procesa u zemlji. Predvodila je najznačajnije akcije opozicije koje su na kraju dovele do pada nedemokratskog režima Slobodana Miloševića. Uzdrmala je režim protestima do tada nezapamćenim po masovnosti, maštovitosti i upornosti, zbog krađe glasova na izborima 1996. godine. Okupljanjem svih opozicionih snaga i formiranjem DOS-a definitivno je uspela 2000. godine da pobedi vlast koja je deset godina Srbiju uništavala ratovima, hiperinflacijom, izbornim i drugim krađama, kriminalom, bahatošću, međunarodnom izolacijom.

Demokratska stranka ponudila je građanima viziju bolje, uspešnije, moderne, evropske Srbije izborom Zorana Ðinđića za prvog demokratskog predsednika Vlade Srbije. On je bio najveća nada i najveća žrtva Srbije na početku 21. veka. Mučki je ubijen 12. marta 2003. godine čime su uzdrmane ali ne i zaustavljene Srbija i Demokratska stranka. DS je ostala dostojna dela i žrtve Zorana Ðinđića.

Posle ubistva Zorana Ðinđića članovi Demokratske stranke prepoznali su u Borisu Tadiću čoveka koji može i treba stranku da vodi u budućnosti, izabravši ga na Skupštini DS održanoj 22. februara 2004. godine za predsednika Demokratske stranke. Prepoznala je to i Srbija birajući ga dva puta za predsednika države, 2004. i 2008. godine.

Od 2008. godine Demokratska stranka, koja je preuzela najveću odgovornost za vođenje države, suočava se sa dramatičnim izazovima: nastoji da odbrani legitimna prava Srbije na Kosovu i Metohiji, ali i da nastavi evropski put zemlje; bori se da očuva stabilnost u uslovima ekonomske krize, a da pritom, kao stranka socijaldemokratske orijentacije, zaštiti najugroženije slojeve stanovništva.

Demokratska stranka, uprkos svim teškoćama, sprovodi najvažnije reforme u skladu sa najvišim evropskim standardima, reforme koje temeljno menjaju i uređuju naše društvo. U prethodnom periodu usvojeno je preko 700 zakona i drugih akata koji modernizuju Srbiju, završena je saradnja sa Haškim tribunalom, građani i građanke Srbije slobodno putuju u zemlje Evropske unije, sprovedene su važne reforme pravosuđa, odbrane… Dovršavaju se decenijama zapostavljani infrastrukturni projekti i započinju novi. Srbija je danas zemlja koja se odlučno bori protiv organizovanog kriminala, snažno podržava nezavisna regulatorna tela i institucije kojima je konačno omogućen rad, u vremenima nezapamćene ekonomske krize koja je zahvatila ceo svet obezbeđena je stabilnost budžeta i nove investicije, kao i značajni podsticaji poljoprivredi.

Zahvaljujući, pre svega, predsedniku Borisu Tadiću Srbija je danas prepoznata kao zemlja kojoj su pomirenje i dobri odnosi u regionu među najvažnijim prioritetima.

Na XV Skupštini Demokratske stranke 25. novembra 2012. godine za predsednika Demokratske stranke izabran je Dragan Ðilas.

Na XVIII Skupštini Demokratske stranke 31. maja 2014. godine za predsednika Demokratske stranke izabran je Bojan Pajtić.

Na prvim neposrednim izborima održanim 24. septembra 2016. godine za predsednika Demokratske stranke izabran je Dragan Šutanovac.

Na skupštini Demokratske stranke održanoj 2. juna 2018. godine za predsednika Demokratske stranke izabran je dr Zoran Lutovac.

Tokom više od dve decenije postojanja, Demokratska stranka pokazuje da je stranka koja pokreće i održava kontinuitet promena, koja ume da upravlja krizom, da preuzima rizike, ali i obezbeđuje stabilnost; da podnese najveće žrtve, ali i nastavi borbu za modernu, demokratsku Srbiju.